Budući da je vrlo teško tačno odrediti količinu vode i hrane koja je biljkama potrebna ( ne znam zašto ali je tako) isprobane su druge metode uzgoja.
Hidrokultura je poznata odavno. Većina biljaka će uspevati ako puste vazdušno i vodeno korenje. Nisam nikad ustanovila da one bolje rastu u hidrokulturi nego u zemlji, ali mnogi ljudi uporno tvrde da je tako. Biljke za hidrokulturu moraju pogotovo da se uzgaje - ili, u svakom slučaju, moraju da se naviknu na tu vrstu uzgoja. To se radi u specijalizovanim gajilištima.
Popularni način je uzgajanje biljaka u zatvorenim posudama delimično napunjeni hranjivim rastvorom. Samo biljke ostaju u svojim prvobitnim plastičnim saksijama. S vremenom korenje (koje po toj metodi ostaje mnogo manje) izraste kroz otvore. Preostali prostor u spoljnoj saksiji ispunjen je zrnima gline koji služe za podupiranje biljke i da sprovode vazduh. Nivo hranjivog rastvora proverava se mernim instrumentom. Vodu dolivamo nedeljno, a hranjivi rastvor obnavljamo dva puta godišnje. Važno je utvrdili tačan stepen kiselosti, koji mora da iznos između 5,7 i 6,8 pH.
Drugom metodom dno posude se prekriva slojem zrnaca gline na koji stavljamo poroznu prostirku od veštačkih vlakana, a na nju sloj zemlje. Voda i hrana dovode se do korena preko prostirke. I ovde hranjivi rastvor mora redovno da se doliva i obnavlja. Voda iz vodovoda obično je nepovoljna za pripremu i obnavljanje hranjivog rastovara zato što je pretvrda i sadrži previše minerala.
S toga je za takav uzgoj preko potrebna kišnica ili demineralizator. Ako se upotrebljava veštačko đubrivo bez kreča, preporučljivo je dodati 20% vode iz vodovoda jer ona sadrži kalcijum.
Zanimljivo je proučavati morfološke razlike između korena u zemlji i korena u vodi. Korenje u zemlji je žilavo, debelo i dobro razgranato. Ono ima kratka debela vlakna (korenove dlačice). Korenje hidrokulture nije tako snažno, ali je vrlo dugo a ima veoma fine korenove dlačice. Kada se biljke sa korenjem iz zemlje premeste u hidrokulturu, najpre će odumreti to korenje, a uskoro zatim razviće se vodeno korenje.
U mnogo će slučajeva izbor sitema zavisiti od mogućnosti održavanja. Hidrokultura će se često pokazati jeftinijom, međutim imamo premalo iskustva da bi mogli da tvrdimo je li zaista tako.
Hidrokultura je poznata odavno. Većina biljaka će uspevati ako puste vazdušno i vodeno korenje. Nisam nikad ustanovila da one bolje rastu u hidrokulturi nego u zemlji, ali mnogi ljudi uporno tvrde da je tako. Biljke za hidrokulturu moraju pogotovo da se uzgaje - ili, u svakom slučaju, moraju da se naviknu na tu vrstu uzgoja. To se radi u specijalizovanim gajilištima.
Popularni način je uzgajanje biljaka u zatvorenim posudama delimično napunjeni hranjivim rastvorom. Samo biljke ostaju u svojim prvobitnim plastičnim saksijama. S vremenom korenje (koje po toj metodi ostaje mnogo manje) izraste kroz otvore. Preostali prostor u spoljnoj saksiji ispunjen je zrnima gline koji služe za podupiranje biljke i da sprovode vazduh. Nivo hranjivog rastvora proverava se mernim instrumentom. Vodu dolivamo nedeljno, a hranjivi rastvor obnavljamo dva puta godišnje. Važno je utvrdili tačan stepen kiselosti, koji mora da iznos između 5,7 i 6,8 pH.
Drugom metodom dno posude se prekriva slojem zrnaca gline na koji stavljamo poroznu prostirku od veštačkih vlakana, a na nju sloj zemlje. Voda i hrana dovode se do korena preko prostirke. I ovde hranjivi rastvor mora redovno da se doliva i obnavlja. Voda iz vodovoda obično je nepovoljna za pripremu i obnavljanje hranjivog rastovara zato što je pretvrda i sadrži previše minerala.
S toga je za takav uzgoj preko potrebna kišnica ili demineralizator. Ako se upotrebljava veštačko đubrivo bez kreča, preporučljivo je dodati 20% vode iz vodovoda jer ona sadrži kalcijum.
Zanimljivo je proučavati morfološke razlike između korena u zemlji i korena u vodi. Korenje u zemlji je žilavo, debelo i dobro razgranato. Ono ima kratka debela vlakna (korenove dlačice). Korenje hidrokulture nije tako snažno, ali je vrlo dugo a ima veoma fine korenove dlačice. Kada se biljke sa korenjem iz zemlje premeste u hidrokulturu, najpre će odumreti to korenje, a uskoro zatim razviće se vodeno korenje.
U mnogo će slučajeva izbor sitema zavisiti od mogućnosti održavanja. Hidrokultura će se često pokazati jeftinijom, međutim imamo premalo iskustva da bi mogli da tvrdimo je li zaista tako.
No comments:
Post a Comment