Kad govorimo o količini svetla koja je potrebna različitim biljkama razlikujemo punu sunčevu svetlost, laganu senku, senku i duboku senku.
Puna sunčeva svetlost znači da biljka traži nezasenčeni prozor, okrenut prema jugu. Lagana senka može se postići na istom prozoru, npr. ako napola zatvorimo prozorkse roletne, ili i prozoru koji je okrenut prema istoku, obasjan punim sunčevim svetlom samo do otpriike 10 sati ujutro. Kad govorimo o senci, to bi mogao biti prozor okrenut prema severu koji nije zasenjen drvećem ali taj se pojam odnosi i na položaj otrpilike 1-2 metra od prozora koji gleda na jug. I napokon, duboka senka, odnosi se na položaje do kojih dopire vrlo malo dnevnog svetla, npr. na nekoliko metar udaljenosti od prozora. Samo vrlo jake biljke mogu da prežive na tako slaboj svetlosti.
Savet:
Ako vam je dostupan fotografski svetlomer koji koriste fotografi i snimatelji da odrede jačinu svetlosti, postoji razradjen sistem kojim lako može da se odredi jačina primljenog svetla. To bi trebalo učiniti u podne, za vreme vedrog dana, u maju i julu.
Ako morate da smestite biljku na najnepovoljniji položaj, verovatno ćete morati da upotrebitne veštačku rasvetu. Reflektor može donekle da pomogne, ali je najbolje dve fluoroscentne cevi za dnevno svetlo od 40 W, smeštene 60-80 cm iznad biljke.
Za one u mogućnosti, sistemi s vremenskom reuglacijom mogu da se ugrade u dvostruki plafon za osvetljavanje biljaka. Biljkama je u 24 sata potrebno najmanje šest sati sna, tj. tame. Razdoblja uključivanja i isključivanja svetla mogu lako da se podese vremenskim prekidačem.
Zasenčenje od prevelikog sunčevog svetla najbolje se može postići venecijanerima, ali će pomoći i tanke mrežaste zavese. Požutelo lišće može da bude znak da biljka pati o previše sunčeve svetlosti.
Puna sunčeva svetlost znači da biljka traži nezasenčeni prozor, okrenut prema jugu. Lagana senka može se postići na istom prozoru, npr. ako napola zatvorimo prozorkse roletne, ili i prozoru koji je okrenut prema istoku, obasjan punim sunčevim svetlom samo do otpriike 10 sati ujutro. Kad govorimo o senci, to bi mogao biti prozor okrenut prema severu koji nije zasenjen drvećem ali taj se pojam odnosi i na položaj otrpilike 1-2 metra od prozora koji gleda na jug. I napokon, duboka senka, odnosi se na položaje do kojih dopire vrlo malo dnevnog svetla, npr. na nekoliko metar udaljenosti od prozora. Samo vrlo jake biljke mogu da prežive na tako slaboj svetlosti.
Savet:
Ako vam je dostupan fotografski svetlomer koji koriste fotografi i snimatelji da odrede jačinu svetlosti, postoji razradjen sistem kojim lako može da se odredi jačina primljenog svetla. To bi trebalo učiniti u podne, za vreme vedrog dana, u maju i julu.
Ako morate da smestite biljku na najnepovoljniji položaj, verovatno ćete morati da upotrebitne veštačku rasvetu. Reflektor može donekle da pomogne, ali je najbolje dve fluoroscentne cevi za dnevno svetlo od 40 W, smeštene 60-80 cm iznad biljke.
Za one u mogućnosti, sistemi s vremenskom reuglacijom mogu da se ugrade u dvostruki plafon za osvetljavanje biljaka. Biljkama je u 24 sata potrebno najmanje šest sati sna, tj. tame. Razdoblja uključivanja i isključivanja svetla mogu lako da se podese vremenskim prekidačem.
Zasenčenje od prevelikog sunčevog svetla najbolje se može postići venecijanerima, ali će pomoći i tanke mrežaste zavese. Požutelo lišće može da bude znak da biljka pati o previše sunčeve svetlosti.
No comments:
Post a Comment