Količina vlage zemlje u saksiji čak je važnija od pogodne temperature. Biljkama, naročito u malim saksijama, lako postaje ili presuvo ili prevlažno, a kad sija sunce, potrebno ih je zaliti tri-četiri puta na dan, naročito ako su posude glinene. U plastičnim saksijama nema isparavanja, pa se tako u njima lakše održava izvesna količina vlage u zemlji.
Često biljkama dajemo previše vode. To nije opasno ako saksija ima drenažu (mesto za oticanje, odnosno rupu) i ako je smeštena na podlozi. Ali može da bude vrlo opasno kad se radi o ukrasnim posudama, a naročito kad je reč o modernim plastičnim cilindričnim saksijama. (pogledati blog o sadnji i presađivanju)
Potrebe za vodom u doba vegetacije znatno su različite za svaku biljku. Ako kažemo da biljjka mora da bude suva, znači da je dovoljno od vremena do vremena popriskati je sa nekoliko kapi vode uz samu unutrašnju ivicu saksije. Umereno vlažno zači da se zemlja sme gotovo totalno isušiti pre negoli je ponovo zalijemo. Stalno vlažno je zahtev da uvek osećamo vlažnost kad prstom opipamo zemlju. Mokro znači da iz zemlje, ako je stisnemo prstima - izbija voda.
Savet:
Vrlo je teško tačno imeriti vlažnost.Nna tržištu se prodaju i tzv. vlagomeri i oni mogu da budu vrlo korisni ali osetljiv prst moće gotovo isto tako dobro da izmeri "vlažnost".
Ako biljka nema dovoljno vlage, može se dogoditi da se njezino lišće smota i napokon otpadne. Ako je pak zemlja suviše vlažna, rast biljke zaostaje, lišće ostaje sitno, a zemlja je prekrivena finom zelenom mahovinom.
Posude za zalivane većinom su ružne i nepraktične. Dobra kanta za zalivanje ne sme biti premalena (3-5 l), mora da ima dugu izlivnu cev tako da se sa njom može dopreti i do udaljenih biljaka.
Možemo da primenimo i posebnu metodu vlaženja, tj. uranjanje saksije u vodu. To se često radi kod grmolikih biljaka u posudama s dobrom drenažom iz kojih višak vode može da istekne. Uronjavanjem izbacujemo vazduh, a to dokazuju mehurići u vodi. Biljku valja ostaviti pola sata u vodi, zatim pustiti da se voda iscedi kako bi zemlja mogla da upije svež vazduh. U tu kupku, temperature +20 do 30 C, može da se doda i malo veštačkog đubriva.
Za osetljive biljke (npr. azaleju, hortenziju) mora da se upotrebi meka voda. Voda iz vodovoda je često nepovoljna. Ako tvrdoća vode prelazi 150 ppm (ta informacija može da se dobije u lokalnom vodovodu) ne sme se upotrebljavati za zalivanje biljaka koje traže kiselu reakciju. Najbolja je kišnica, ako se prvo pobrinemo da je povoljne temeprature. Uljani sloj na površini vode koja je odstojala u, recimo, buretu jasan je znak zagađenosti, i takva voda ne sme nikada da se upotrebljava.
Jedino drugo rešenje je omekšavanje vode iz vodovoda. Obični kućni omešvači vode, među kojima se upotrebljava i kuhinjska so, nisu povoljni za tu svrhu, jer oni samo zanenjuju tvde kalcijumove i magnezijumove jone sa natrijumovim jonima u soli i tvrdoća vode se time povećava. Znači vodu iz vodovoda treba smekšati potpunom ili delimičnom demineralizacioj. Odgovarajuća naprava se napuni sićušnim plastičnim zrnicama koja zapravo hvataju sve osim H2O. Ako zrnca izgube boju, treba da se zamene novim.To je kućna varijanta, koja je svakako jeftinija, ali desetiliranu vodu možemo i da kupimo.
Savet:
Ako je potrebna samo mala količina meke vode, mogu da se otope kockice leda iz zamrzivača.
Često biljkama dajemo previše vode. To nije opasno ako saksija ima drenažu (mesto za oticanje, odnosno rupu) i ako je smeštena na podlozi. Ali može da bude vrlo opasno kad se radi o ukrasnim posudama, a naročito kad je reč o modernim plastičnim cilindričnim saksijama. (pogledati blog o sadnji i presađivanju)
Potrebe za vodom u doba vegetacije znatno su različite za svaku biljku. Ako kažemo da biljjka mora da bude suva, znači da je dovoljno od vremena do vremena popriskati je sa nekoliko kapi vode uz samu unutrašnju ivicu saksije. Umereno vlažno zači da se zemlja sme gotovo totalno isušiti pre negoli je ponovo zalijemo. Stalno vlažno je zahtev da uvek osećamo vlažnost kad prstom opipamo zemlju. Mokro znači da iz zemlje, ako je stisnemo prstima - izbija voda.
Savet:
Vrlo je teško tačno imeriti vlažnost.Nna tržištu se prodaju i tzv. vlagomeri i oni mogu da budu vrlo korisni ali osetljiv prst moće gotovo isto tako dobro da izmeri "vlažnost".
Ako biljka nema dovoljno vlage, može se dogoditi da se njezino lišće smota i napokon otpadne. Ako je pak zemlja suviše vlažna, rast biljke zaostaje, lišće ostaje sitno, a zemlja je prekrivena finom zelenom mahovinom.
Posude za zalivane većinom su ružne i nepraktične. Dobra kanta za zalivanje ne sme biti premalena (3-5 l), mora da ima dugu izlivnu cev tako da se sa njom može dopreti i do udaljenih biljaka.
Možemo da primenimo i posebnu metodu vlaženja, tj. uranjanje saksije u vodu. To se često radi kod grmolikih biljaka u posudama s dobrom drenažom iz kojih višak vode može da istekne. Uronjavanjem izbacujemo vazduh, a to dokazuju mehurići u vodi. Biljku valja ostaviti pola sata u vodi, zatim pustiti da se voda iscedi kako bi zemlja mogla da upije svež vazduh. U tu kupku, temperature +20 do 30 C, može da se doda i malo veštačkog đubriva.
Za osetljive biljke (npr. azaleju, hortenziju) mora da se upotrebi meka voda. Voda iz vodovoda je često nepovoljna. Ako tvrdoća vode prelazi 150 ppm (ta informacija može da se dobije u lokalnom vodovodu) ne sme se upotrebljavati za zalivanje biljaka koje traže kiselu reakciju. Najbolja je kišnica, ako se prvo pobrinemo da je povoljne temeprature. Uljani sloj na površini vode koja je odstojala u, recimo, buretu jasan je znak zagađenosti, i takva voda ne sme nikada da se upotrebljava.
Jedino drugo rešenje je omekšavanje vode iz vodovoda. Obični kućni omešvači vode, među kojima se upotrebljava i kuhinjska so, nisu povoljni za tu svrhu, jer oni samo zanenjuju tvde kalcijumove i magnezijumove jone sa natrijumovim jonima u soli i tvrdoća vode se time povećava. Znači vodu iz vodovoda treba smekšati potpunom ili delimičnom demineralizacioj. Odgovarajuća naprava se napuni sićušnim plastičnim zrnicama koja zapravo hvataju sve osim H2O. Ako zrnca izgube boju, treba da se zamene novim.To je kućna varijanta, koja je svakako jeftinija, ali desetiliranu vodu možemo i da kupimo.
Savet:
Ako je potrebna samo mala količina meke vode, mogu da se otope kockice leda iz zamrzivača.
No comments:
Post a Comment