Acalypha (Akalifa)

Ova lepa biljka potiče iz australijskog arhipelaga. Posebno je privlačnog izgleda: jedna vrsta ima duge crvene rese, dok druga stvara prekrasno šareno lišće.

Budući da te biljke zahtevaju vrlo vlažan vazuduh, njihovo je uzgajanje teško. Akalifa se uzgaja kao sobna biljka, najviše zbog svog lepog izgleda; pokazalo se da je akalifu nemoguće održati zimi. Ako neko uprkos tome želi da ima tu biljku trajno moraće redovno da je razmnožava reznicama. Kod akalife to nije tako jednostavno. Onaj koji se odluči da pokuša, mora da zna da je to moguće samo u proleće. Potrebno je odgovarajuće zagrevanje odozdo.

Na fotografiji gore prikazana je Acalypha hispida. Rese mogu da narastu i do 50 cm. One su redovno crvene, ali postoji i beli oblik "alba". Uvele cvetove treba ukloniti.

Na drugoj fotografiji prikazan je detalj srodne vrste Acalypha Wilkesiana. Njeni cvetovi nisu naročito upadljivi, ali su zato listovi mnogo lepši.

U njima "musaica" ima uzorak mozaika u crvenoj i narandžastoj boji; "marginata" ima narandžasto smeđe listove sa ružičastom ivicom; "obovata" ima maslinasto zeleno liće sa narandžastom ivicom koji na kraju izbledi; postoji još i "godseffiana" sa mrljavim lišćem i žućkasto belim obrubom.

Iskustvo je pokazalo da se te biljke mogu uzgajati u sobi ako se redovno prskaju. U stakleniku sa njima nema problema. Treba da se pripazi na crvenog pauka, koji je često napada.

☀ potrebno je mnogo svetla radi lepih boja, direktno sunce šteti 
℃  umereno toplo (+10 do 16 stepeni C noću, minimum +17 stepeni C zimi) 
♒ održavajte umereno vlažno 
◎ zahteva visok stepen vlage u vazduhu tokom godine 
❧ normalna do ilovasta zemlja

Acacia (Sobni bagrem, mimoza)

Premda je biljka koja se obično prodaje pod nazivom Mimosa (mimoza) druga vrsta, Acacia armata, vrlo je nalik na nju.

Nega sobnog bagrema je vrlo jednostavna ali bitno da se zimi drži u negrejanoj prostoriji. Leti je najbolje da saksije koje ne smeju da budu prevelike iznesemo na zaklonjeno, sunčano mesto u bašti.

Vrsta na fotografiji neće da naraste više od 80 do 150 cm; prava mimosa će brzo da preraste staklenik. Razmnožava se najbolje reznicama. Semenke moraju posebno da se pripreme jer ne klijaju lako.



☀ uvek dobro osvetljen položaj

℃ hladno (+3 do 10 stepeni C noću); zimi je bitno umereno sveže mesto 
♒ zalivajte umereno, zemlja ne sme da presuši
◎ nema posebnih zahteva
❧ normalna do lagano krečnjačka zemlja, može se dodati malo peska

Abutilon (Sobni javor)

Abutilon je grmolika biljka iz tropskih krajeva; moguće je uzgojiti primerke od 5 m u roku od otprilike dve godine. To ni u kom slučaju nije veliki poduhvat, zato što je Abutilon vrlo snažna biljka.

Potrebno je samo zapamtiti da biljka treba pravovremeno da bude presađena. U rano proleće treba je uzgojiti iz reznice, zatim mladu biljku staviti u saksiju promera 12 cm, u kojoj sme da ostane najviše dva meseca; pred kraj maja treba je preneti u saksiju od 20 cm, a početkom avgusta trebaće već u malo bure, bačvu. U njoj biljka može da prezimi jer u septembru rast postepeno prestaje. Zimi je za Abutilon povoljniji položaj na svežem (otprilike +10 do 15 C) ali ako počne da otpada lišće, biljka može da se ostavi i u sobi za dnevni boravak. U martu se presađuje u veće bure, a već u toku idućih meseci treba razmišljati o buretu razmera 60-80 cm. Pred kraj jula najduži izrasci mogu da dostignu i 5 metara. Takva biljka svakako traži mnogo vode; otprilike 10 litara ako je sunčan dan. Mora da se stavi potpora jer su njene duge grane mlohave. U trećoj godini biljka će da bude prevelika i mora da se uzgoji nova.

Ako se Abutilon ne presadi na vreme biljku će gotovo sigurno da napadnu crvi.

Velike primerke moguće je uzgojiti prvenstveno od Abutilon striatuma "thompsonii" lepih šara. To je u svakom slučaju najlepša vrsta. Ima narandžaste cvetove. Zelenolisni mešanci Abutilona, s crvenim i žutim cvetovima, mogu da se uzgoje iz semenki.

Na prvoj fotografiji prikazan je Abutilon megapotamicum, koji popularno nazivamo "belgijska zastava" zbog boje njegovih cvetova. On je potpuno drugačijeg oblika. Postoje zelenolisne i šareno lisne sorte

☀️ puno sunce bitno je za cvetanje
℃ umereno (+10 do 16 stepeni C noću); minimalna temperatura zimi +12 stepeni C
♒ mnogo vode leti; zimi umereno zalivajte
◎ zimi razmerno dobro podnosi suv vazduh
❧ kompost s vrlo malim sadržajem kreča

Hidrokultura u kancelariji

Budući da je vrlo teško tačno odrediti količinu vode i hrane koja je biljkama potrebna ( ne znam zašto ali je tako) isprobane su druge metode uzgoja.

Hidrokultura je poznata odavno. Većina biljaka će uspevati ako puste vazdušno i vodeno korenje. Nisam nikad ustanovila da one bolje rastu u hidrokulturi nego u zemlji, ali mnogi ljudi uporno tvrde da je tako. Biljke za hidrokulturu moraju pogotovo da se uzgaje - ili, u svakom slučaju, moraju da se naviknu na tu vrstu uzgoja. To se radi u specijalizovanim gajilištima.


Popularni način je uzgajanje biljaka u zatvorenim posudama delimično napunjeni hranjivim rastvorom. Samo biljke ostaju u svojim prvobitnim plastičnim saksijama. S vremenom korenje (koje po toj metodi ostaje mnogo manje) izraste kroz otvore. Preostali prostor u spoljnoj saksiji ispunjen je zrnima gline koji služe za podupiranje biljke i da sprovode vazduh. Nivo hranjivog rastvora proverava se mernim instrumentom. Vodu dolivamo nedeljno, a hranjivi rastvor obnavljamo dva puta godišnje. Važno je utvrdili tačan stepen kiselosti, koji mora da iznos između 5,7 i 6,8 pH.

Drugom metodom dno posude se prekriva slojem zrnaca gline na koji stavljamo poroznu prostirku od veštačkih vlakana, a na nju sloj zemlje. Voda i hrana dovode se do korena preko prostirke. I ovde hranjivi rastvor mora redovno da se doliva i obnavlja. Voda iz vodovoda obično je nepovoljna za pripremu i obnavljanje hranjivog rastovara zato što je pretvrda i sadrži previše minerala.

S toga je za takav uzgoj preko potrebna kišnica ili demineralizator. Ako se upotrebljava veštačko đubrivo bez kreča, preporučljivo je dodati 20% vode iz vodovoda jer ona sadrži kalcijum.

Zanimljivo je proučavati morfološke razlike između korena u zemlji i korena u vodi. Korenje u zemlji je žilavo, debelo i dobro razgranato. Ono ima kratka debela vlakna (korenove dlačice). Korenje hidrokulture nije tako snažno, ali je vrlo dugo a ima veoma fine korenove dlačice. Kada se biljke sa korenjem iz zemlje premeste u hidrokulturu, najpre će odumreti to korenje, a uskoro zatim razviće se vodeno korenje.

U mnogo će slučajeva izbor sitema zavisiti od mogućnosti održavanja. Hidrokultura će se često pokazati jeftinijom, međutim imamo premalo iskustva da bi mogli da tvrdimo je li zaista tako.

Kancelarijske biljke

Poslednjih godina je za držanje sobnih biljaka u kancelarijskim prostorijama poprimilo velike razmere nesumnjivo zato što savremene kancelarije mogu da učine podnošljivim samo ukrasne biljke.

Ne znam koji je pravi razlog, ali trgovina biljkama za kancelarijske prostorije cveta, zato se troše znatna sredstva, a cvetni dekorateri imaju pune ruke posla. Stručni jezik pomešan sa latinskim imenima biljaka što ga upotrebljavaju stručnjaci impresionira laike, ali mislim da nema mnogo firmi koje se zaista razumeju u taj posao. Zato treba pripaziti kome se poverava takav posao.

Mora da se proveri hoće li biljke da uspevaju na onom mestu koje je za njih određeno. Tamno predsoblje sa dve fluorescentne cevi na visini od tri metra nije pravo mesto, ali se upravo na takvom mestu može videti bezbroj skupih aranžmana. Takođe, vrlo je važno da u veoma toplim kancelarijama (gde je temperatura +20 C) budu samo one biljke kojima pogoduje topla okolina.

Ako morate da držite biljku na izvesnoj udaljenosti od prozora pobrinite se da je nakon radnog vremena približite svetlu.

Takođe je važno da zamisli cvetnog dekoratera budu u skladu sa idejama arhitekte za uređenje enterijera jer će se inače pokvariti opšti utisak. U ovom blogu namerno su prikazani moderni enterijeri  radi podsticanja planiranja okoline. Na sreću i službenici i šefovi sve su osetljiviji, i s pravom zahtevaju lepo uređenu okolinu.

Pejzažno uređenje kancelarijskog prostora

Sve je veće zanimanje za pejzažno uređenje kancelarijskih vrtova.

Nakon sprovođenja zvučne izolacije velike se površine međusbno odvajaju pregradama, u nivoima poda i, naročito, cvetnim saksijama. Tako se stvaraju poluotvoreni prostori za pisaće stolove i prostori za odmor. Budući da obično malo svetla dopire u središte takvog vrta mora da se postavi dodatno osvetljene. Mogu da se postave fluorescente cevi iznad biljaka, a nekoliko reflektora stvara poseban utisak.

Ne bi moglo da se kaže da je to sasvim povoljno. Bilo bi bolje eventualno da se postave grupisane sijalice od žive. Na biljci bi onda naraslo više lišća i život bi im se produžio.

Svakodnevno nailazimo na biljke koje su smeštene tako da dobijaju malo dnevne svetlosti, pa su zbog toga kržljave i neugledne.

Odabiranje biljaka za kancelarijske prostorije

Posude za cveće u kancelarijam redovno su ispunjena najrazličitijim biljkama, međutim takve kombinacije ne samo da često nisu lepe, nego je vrlo teško kombinovati biljke sa sličnim uslovima rasta. Jedna biljka voli više svetla, druga suvlju zemlju, trećoj je prosečna mešavina zemlje prekisela. četvrtoj očigledno ne odgovara previsoka temperatura. Obično to završava tako da neke biljke uginu, dok druge uspevaju, a utisak koji smo hteli da postignemo kombinacijom, propada.

Stoga se preporučuje da se koriste gde god je to moguće, pojedinačne biljke u saksijam normalnih veličina koje mogu da se premeštaju. Uvek može da se složi izvestan broj posuda da bi se postigla atraktivna kombinacija. Ako gola zemlja ispod visoke biljke kvari utisak, može se za nju nabaviti prikladan "prekrivač", npr. biljčica skromnih zahteva koja ne smeta glavnoj biljci. Za tu svrhu pogodan je sitnolisni bršljen, ali on ne voli pretoplu okolinu, u kojoj će bolje da uspeva Ficus, Pumila ili Ficus Radicans. Takođe su za to pogodni razni oblici Cryptanthusa ili Pellaea.

Neke varijante Dracaena posebno su otporne. Matične biljke uzgajatelji upotrebljavaju za uzimanje reznice, pa se one široko razgranaju. Veliki Pandanus jedinstveni je primer.

Ostale pogodne bilje su: Abutilon (retko je srećemo), Aloe Arborensens, Aspidistra, Cissus, Ciperys, Dieffenbachia, Ficus Benjamina, Ficus lyrata, Howea, Micro Coleum, Pellae, Philodrendon, Phoenix, Rhaphidophora, Rhoicissus i Scindapsus.

Cvetni prozor

Cvetni prozor, koji su, čini mi se otkrili u Nemačkoj, vrsta je sobnog staklenika.

On obično zauzima prostor čitavog velikog vanjskog prozora i može da bude izgrađen ili unutar prostorije ili izbočen na pročelju zgrade.

Cvetni prozor može da bude otvoren prema prostoriji, ali tropski prozor mora da bude odvojen od sobe staklenom pregradom.

Unutar ograđenog prostora klimu možemo da regulišemo kako želimo: električnim grejanjem, termostatima, ovlaživačima vazduha, automatskim zastorima, i veštačkim osvetljenjem. Za veštog ljubitelja ili imućnog uzgajivača postoji praktično bezbroj mogućnosti.

Nije potrebno da se naglasi da će biljka dobro da uspeva samo u idealnim uslovima.

Sobno drveće

Tim imenom nazivamo velike biljke koje su sve više u modi.

Neobično su dekorativne, kao na primer Difemabchie amoene. I druge biljke mogu da dostignu toliku visinu: visoki primerci Ficus Benjamina, Palme, Yucca i mnoge druge. Sve se one mogu lako nabaviti.

Ako su očvrsnule nema razloga da neuspevaju u dnevnoj sobi, dakako, ako im odgovaraju temperatura i svetlo.

Uvezene biljke nas kadkad razočaraju. Budući da je velika sobna biljka prilično skupa, najpre se mora proveriti postoji li u stanu odgovarajuće mesto za nju.

Obično se ne zna da Abutilon i Sparmannia mogu da narastu u visoko drveće u kratko vreme. Šarenolisni Abutilon za dve godine naraste i do šest metara.