Razmnožavanje reznicama je jedan od najzahvalnijih poduhvata u uzgoju sobnih biljaka.
Mnoge vrste se lako zakorenjuju, pa će dati nove biljke već za nekoliko meseci. U nekim slučajevima može se i nekoliko puta godišnje razmnožiti nove biljke reznicama kad stara biljka postaje neugledna.
Reznice se često mogu zakoreniti u vodi, ali se bolji uspesi postižu u mešavini jednakih delova grubog peska i finog treseta. Na prozorskoj dasci, ta će mešavina ostati prilično hladna, pa neće sve biljke moći da se zakorene na toj temperaturi. Ne sme se dopustiti da se kroz veliki broj listova ostavljenih na reznicama troši previše vlage, jer još nema korenja da nadoknadi taj gubitak.
Savet:
Mnoge biljke će se lakše zakorenti u plastičnom sobnom sandučetu za razmožavanje sa električnim grejanjem. Termostat je nepotreban.
Reznice mogu da se dobiju na različite načine. Najbolje je uzeti vršne izdanke, dužine 6-8 cm i odrezati ih neposredno ispod lisnog kolena. Donji se listovi pažljivo uklone i reznica se posadi. Reznica "na oko", na primer kod fikusa, sastoji se od reza (članaka) stabljike s jednim listom; list se smota da bi se smanjilo isparavanje. Nova biljka izrašće iz gotovo neviljivog oka u pazuhu lista.
Listovi lisnatih begonija, sansevierije i drugih biljaka mogu se izrezati na komadiće iz kojih će se razviti korenje. Kad se radi o Dracaeni (zmajevac) reznice se naprave od komadića usne peteljke.
Posebna metoda razmnožavanja je vegetativno razmnožavanje ili tzv. margotiranje. U ovom slučaju reznicu "nateramo" da pusti korenje pre nego je odrežemo od matične biljke. To se naročito primenjuje kod fikusa, monstere, filodendrona, singonija itd. List se ukloni iz kolena, zatim se tu zaseče stabljika, a u rez se stavi šibica. Potom se sve skupa omota vlažnom močvarnom mahovinom, i poveže plastičnom folijom. Za nekoliko nedelja razviće se korenje.
Mnoge vrste se lako zakorenjuju, pa će dati nove biljke već za nekoliko meseci. U nekim slučajevima može se i nekoliko puta godišnje razmnožiti nove biljke reznicama kad stara biljka postaje neugledna.
Reznice se često mogu zakoreniti u vodi, ali se bolji uspesi postižu u mešavini jednakih delova grubog peska i finog treseta. Na prozorskoj dasci, ta će mešavina ostati prilično hladna, pa neće sve biljke moći da se zakorene na toj temperaturi. Ne sme se dopustiti da se kroz veliki broj listova ostavljenih na reznicama troši previše vlage, jer još nema korenja da nadoknadi taj gubitak.
Savet:
Mnoge biljke će se lakše zakorenti u plastičnom sobnom sandučetu za razmožavanje sa električnim grejanjem. Termostat je nepotreban.
Reznice mogu da se dobiju na različite načine. Najbolje je uzeti vršne izdanke, dužine 6-8 cm i odrezati ih neposredno ispod lisnog kolena. Donji se listovi pažljivo uklone i reznica se posadi. Reznica "na oko", na primer kod fikusa, sastoji se od reza (članaka) stabljike s jednim listom; list se smota da bi se smanjilo isparavanje. Nova biljka izrašće iz gotovo neviljivog oka u pazuhu lista.
Listovi lisnatih begonija, sansevierije i drugih biljaka mogu se izrezati na komadiće iz kojih će se razviti korenje. Kad se radi o Dracaeni (zmajevac) reznice se naprave od komadića usne peteljke.
Posebna metoda razmnožavanja je vegetativno razmnožavanje ili tzv. margotiranje. U ovom slučaju reznicu "nateramo" da pusti korenje pre nego je odrežemo od matične biljke. To se naročito primenjuje kod fikusa, monstere, filodendrona, singonija itd. List se ukloni iz kolena, zatim se tu zaseče stabljika, a u rez se stavi šibica. Potom se sve skupa omota vlažnom močvarnom mahovinom, i poveže plastičnom folijom. Za nekoliko nedelja razviće se korenje.
No comments:
Post a Comment